Pretraga

Sekcije

ZAŠTO JE VAŽNA IZRADA NACIONALNOG ENERGETSKOG I KLIMATSKOG PLANA

Šta je NECP?

Evropska Unija teži da postane tzv. klimatski neutralna [1] do 2050. godine. Kako bi dostigla ovaj dugoročni cilj i ispunila druge obaveze preuzete Pariskim Sporazumom, Evropska Unija je sebi postavila progresivne klimatske ciljeve za period od 2020 – 2030. godine. Pored toga, Evropska Unija je donela niz obavezujućih pravnih mera kako bi obezbedila da sve države članice EU dostignu projektovane klimatske ciljeve.

Među propisima koje je usvojila u okviru tzv. Četvrtog energetskog paketa za dostizanje ciljeva 2030. godine (smanjenje emisije sa efektom staklene bašte bar za 40% u odnosu na baznu 1990. godinu) ističe se Uredba (EU) 2018/1999 Evropskog parlamenta i saveta od 11. decembra 2018. godine (poznatija kao Uredba o upravljanju). [2] Jedna od obaveza propisanih uredbom jeste i izrada Nacionalnog energetskog i klimatskog plana („NECP“) u kojem svaka država članica treba da iznese mere koje namerava da preduzme u oblasti energetike kako bi ostvarila kratkoročne i dugoročne klimatske ciljeve, kao i na koji način planira da sprovede te aktivnosti u periodu od 2021. do 2030. godine. Sve države članice EU su bile dužne da konačne verzije NECP-a dostave Evropskoj komisiji do kraja 2019. godine. Sve države članice su dostavile nacrte planova, a samo Nemačka i Luksemburg nemaju finalnu verziju nacionalnih energetskih i klimatskih planova. [3]

Energetska zajednica i NECP

Članice Energetske zajednice, među kojima je i Republika Srbija, su se obavezale da nadziru i izveštavaju o napretku u oblasti obnovljivih izvora energije, energetske efikasnosti i smanjenja emisija gasova sa efektom staklene bašte kao i drugih informacija koje su značajne za klimatske promene (npr. međusobna elektroenergetska povezanost).

Energetska zajednica je 2018. godine usvojila Preporuku o pripremi nacionalnih energetskih i klimatskih planova, kako bi doprinela izgradnji analitičkih, institucionalnih i regulatornih preduslova za razvoj NECP-a u državama članicama Zajednice. [4] Ova preporuka nije pravno obavezujuća i ne propisuje rok za izradu i primenu NECP-a. Međutim, u njoj se navodi da bi priprema nacionalnih energetskih i klimatskih planova trebalo da bude dinamičan proces počev od 2018. godine. Pored toga, Energetska zajednica je donela i Smernice za izradu nacionalnih energetskih i klimatskih planova sa ciljem da pruži neophodnu pomoć državama članicama prilikom izrade NECP-a. Članice Energetske zajednice bi trebalo da podnesu Sekretarijatu Energetske zajednice nacrte nacionalnih energetskih i klimatskih planova do kraja maja, a finalne verzije do kraja oktobra 2020. godine, te da nakon toga svake dve godine podnese izveštaj o primeni ovih planova, počevši od 2022. Priprema nacionalnih planova je otpočela 2018. godine u većini članica Energetske zajednice (Albanija, BiH, Kosovo*, Crna Gora i Severna Makedonija), ali se očekuje da će samo Severna Makedonija i Bosna i Hercegovina podneti nacrt NECP-a do kraja maja 2020. godine.

Šta sadrži NECP?

Svaki NECP mora da obuhvati pet oblasti: energetsku sigurnost, integraciju unutrašnjeg
energetskog tržišta, energetsku efikasnost, dekarbonizaciju ekonomije i istraživanje, inovaciju i konkurentnost.
Imajući to u vidu NECP će zameniti sadašnje akcione planove za energetsku efikasnost i obnovljivu energiju i povezati ih sa praćenjem emisija gasova sa efektom staklene bašte (inventar gasova sa efektom staklene bašte). Na taj način NECP stvara planski okvir za multi-sektorski pristup borbi protiv klimatskih promena. Nacionalni planovi treba da definišu ciljeve za svaku od navedenih oblasti u periodu od 2021. do 2030. godine, uključujući i projekciju do 2050. godine. NECP treba da sadrži i opis mera i propisa planiranih za ispunjenje ovih ciljeva, kao i indikatore za praćenje sprovođenja mera iz nacionalnog plana. [5]

Zašto je NECP važan?

NECP je jedan od najvažnijih dokumenata u oblasti klimatskih promena i predstavlja osnov energetske politike svake države. Sa druge strane, NECP je veoma značajan i za javnost jer su države članice dužne da pruže uvid u konkretne ciljeve i aktivnosti koje država planira da preduzme kako bi sprovela energetsku tranziciju, odnosno da se upozna sa mehanizmima za njihovo dostizanje. Na ovaj korak ih obavezuje i Arhuska konvencija [6], koja uspostavlja brojna prava za javnost u pogledu odlučivanja o pitanjima važnim za životnu sredinu. Ukratko, NECP osigurava da države preduzmu sve neophodne mere kako klimatski ciljevi i obaveze Pariskog sporazuma ne bi ostale prazno slovo na papiru. Zbog toga je jako bitno da javnost od najranijeg trenutka bude obaveštena i uključena u sve faze izrade samog dokumenta, ali i u izradu strateške procene uticaja NECP-a na životnu sredinu.

Autori: Hristina Vojvodić, pravni savetnik RERI-ja i Tamara Bosić, asistent na projektima

Reference

1 Climate neutral country- zemlja koja ne emituje gasove sa efektom staklene bašte.

2 Regulation (EU) 2018/1999 of the European Parliament and of the Council of 11 December 2018 (Governance regulation). 2018. godine Evropski parlament i komisija revidirali su ciljeve u odnosu na baznu 2005. godinu.

3 Podaci dostupni na adresi: https://ec.europa.eu/energy/topics/energy-strategy/national-energy-climate-plans_en

4 Recommendation of the Ministerial Council of the Energy Community 2018/1/MC-EnC on preparing for the development of integrated national energy and climate plans by the Contracting Parties of the Energy Community od 03.01.2018. godine. 

5 Zakonodavstvo EU se opredelilo za regulisanje putem tzv. minimalnih standarda te tako Uredba o upravljanju propisuje minimalnu sadržinu koju svaki NECP mora da sadrži.

6 Konvencija Ekonomske komisije Ujedinjenih nacija za Evropu (UNECE) o dostupnosti informacija, učešću javnosti u donošenju odluka i pravu na pravnu zaštitu u pitanjima koja se tiču životne sredine. Arhuska konvencija usvojena je 25. juna 1998. godine na Četvrtoj ministarskoj konferenciji „Životna sredina za Evropu“. Stupila je na snagu 30. oktobra 2001. godine.

Podelite: