Požarevaczagađenje vazduha

Za požar koji je uznemirio javnost kompaniji „EKOLUX RECYCLING SEE“ d.o.o. preti samo novčana kazna?

ZZJZ-Pozarevac-ocena-kvaliteta-vazduha
Grad Požarevac – Izveštaj o merenju zagađenja

U radu organa vlasti Republike Srbije primetna je tendencija da se zakoni primenjuju selektivno, a da se zakonska ovlašćenja koja nadležnim organima stoje na raspolaganju često zaobilaze u cilju zaštite interesa pojedinaca, a nažalost, na štetu građana. Najnoviji primer ovakve loše prakse predstavlja odgovornost za požar koji se dogodio 02. jula 2020. godine na kompleksu firme Ekolux.

Iako se Ministarstvo zaštite životne sredine nakon izbijanja požara oglasilo na zvaničnoj veb stranici, dajući određene i šture informacije o navedenom događaju, javnost je ipak ostala uskraćena za značajne informacije (među kojima je i količina zagađujućih materija koje su bile prisutne u vazduhu nakon požara).

Nakon požara, RERI se u više navrata obraćao Gradskoj upravi Požarevca u cilju pribavljanja informacija od javnog značaja, međutim, usled nespremnosti organa da dostave traženu dokumentaciju, RERI je tek četiri meseca nakon izbijanja požara prikupio informacije, a koje ovim putem saopštava javnosti.

Naime, inspekcija je pre izbijanja požara, 02.07.2020. godine izašla na teren, i u poslovanju firme EKOLUX uočila sledeće nezakonitosti:

  • Skladištenje neopasnog i inertnog otpada na mestima za koja ne poseduje dozvolu za skladištenje, i koja nisu tehnički opremljena za privremeno čuvanje otpada, na otvorenom prostoru, bez ikakve zaštite od atmosferskih uticaja, na podlozi koja nije nepropusna, bez sistema za sprečavanje udesa i požara;
  • Vršenje tretmana neopasnog i inertnog otpada u hali 1, odnosno van postrojenja za upravljanje otpadom koje ima dozvolu;
  • Nepostupanje u skladu sa dozvolom za skladištenje i tretman neopasnog i inertnog otpada, i to tako što se ne formira evidencija putem zapisnika o prijemu otpada i ne odlaže se na prostor privremenog skladištenja;
  • Ne ispituje se kvalitet otpadnih voda četiri puta u toku godine;
  • Ne poštuje se zabrana ispuštanja neprečišćenih otpadnih voda u životnu sredinu;
  • Ne vodi se evidencija o otpadu u skladu sa zakonom, odnosno Ekolux ne poseduje dnevne evidencije o otpadu.

Nakon požara je nadležna inspekcija istog dana izvršila i vanredni inspekcijski nadzor, i naložila kompaniji da bez odlaganja pribavi rezultate merenja nivoa zagađujućih materija u vazduhu.

U izveštaju o zagađenju vazduha izazvanog požarom, izrađenog od strane Zavoda za javno zdravlje Požarevac, navodi se da je koncentracija benzo A pirena, arsena i nikla (teški metali) u PM 10 česticama prekoračila granične vrednosti, kao i da je koncentracija PM 10 čestica prekoračila granične i tolerantne vrednosti. Kvalitet vazduha je stoga ocenjen trećom kategorijom – prekomerno zagađen.

Institut za javno zdravlje navodi da benzo A piren ima kancerogena i mutagena dejstva na zdravlje stanovništva, da arsen ima opšte toksično dejstvo, a nikl deluje iritirajuće na respiratorni trakt. Takođe se navodi i da PM 10 čestice prodiru u plućne alveole gde mogu da se deponuju i da dovedu do proliferacije vezivnog tkiva sa oštećenjem plućnih funkcija, te da se dovode i u vezu i sa pojavom maligniteta. Najzad, Zavod zaključuje da ova prekoračenja ukazuju na moguće dugoročne posledice.

Međutim, uprkos navodima Zavoda za javno zdravlje Požarevac da zagađenje izazvano požarom na kompleksu EKOLUX-a, ukazuju na moguće, uglavnom dugoročne posledice po životnu sredinu i ljudsko zdravlje, inspekcija nije podnela krivične prijave protiv odgovornih. Inspekcija je podnela zahtev za pokretanje privrednog prestupa i dva zahteva za pokretanje prekršajnog postupka, i to samo u odnosu na konstatovane nezakonitosti u poslovanju, a kojima garantuje daleko blaže sankcije za odgovorna lica. Krivične sankcije, nakon postupka koji je mogao biti pokrenut povodom zagađenja izazvanog požarom, sa druge strane predviđaju i sankcije prestanka pravnog lica, zabrane obavljanja određenih registrovanih delatnosti ili poslova, kao i uslovnu osudu.

RERI ovim putem ponovo ukazuje na tendenciju državnih organa da biraju da, umesto mehanizma zaštite javnog interesa koji za posledicu može i treba da ima oštrije sankcije po pravno i odgovorno lice, koristi blaži mehanizam, kojim praktično omogućava kompanijama da nakon sudskih postupaka, čak i u slučaju osuđujuće presude, nesmetano nastave sa sprovođenjem štetnih radnji uz plaćanje određene novčane naknade.

Podelite: