Emisije zagađujućih čestica iz velikih postrojenja u većini zemalja Zapadnog Balkana veće su od propisanih graničnih vrednosti, a termoelektrane na ugalj prema poslednjim podacima emituju više sumpor‐dioksida nego ukupno sva takva postrojenja u EU. Ugalj u svetu odlazi u istoriju i danas je već isplativije graditi solarne elektrane i vetroparkove nego održavati postojeće termoelektrane. Kompanije ...Pročitajte više »
I pored znatnih pomaka od početka uspostavljanja mreže mernih stanica za kvalitet vazduha i sistema za informisanje javnosti u zemljama regiona, kvalitet i količina podataka o zagađenju i dalje nisu na zadovoljavajućem nivou, a zvanični rezultati moraju biti mnogo dostupniji i jasniji. Pritisak javnosti ostaje ključan za unapređivanje sistema merenja i ostvarivanje prava na obaveštenost o nivou zagađenja. Zakonska obaveza Najsofisticiranijim mernim stanicama na Zapadnom Balkanu upravljaju ministarstva zadužena za životnu sredinu i ustanove pod njihovim okriljem. Vlada i lokalne samouprave su po zakonu dužne da prate zagađenost, obaveštavaju stanovništvo o rezultatima i prave planove i primenjuju mere za poboljšanje kada se premaše dozvoljene granice. Uprkos pomacima u uspostavljanju mreže mernih stanica za kvalitet vazduha, nije pokriveno dovoljno teritorije. Kvalitet i količina podataka nisu na zadovoljavajućem nivou, a zvanični rezultati moraju biti mnogo dostupniji i jasniji. Kad ne bi bilo popularnih sajtova i mobilnih aplikacija na kojima u realnom vremenu možemo da pratimo podatke sa skoro svih stanica po svetu, stanovnici mnogih gradova bi morali da se oslone na veb stranice lokalnih ustanova. Tu informacije još uvek često kasne i nisu prikazane na način da se lako razumeju. Brojna područja, čak i urbana, još nisu pokrivena stanicama za monitoring ili se ...Pročitajte više »
Stanovništvo izloženo zagađenom vazduhu ima manju otpornost na COVID‐19, a aerozagađenje može dovesti i do pogoršanja simptoma koronavirusa, pokazuju istraživanja sprovedena od početka pandemije. Zapadni Balkan godinama je jedan od regiona sa najlošijim kvalitetom vazduha u Evropi. Gradovi ovog regiona često zauzimaju i prva mesta na listama najzagađenijih u svetu. Kada se lošem kvalitetu vazduha ...Pročitajte više »
Zagađenje i posledice po smrtnost i zdravlje građana Zapadnog Balkana Zagađenje vazduha na Zapadnom Balkanu uzrok je prevremene smrti 30.000 ljudi godišnje, procene su Evropske agencije za životnu sredinu. Udisanje zagađenog vazduha dovodi do povećanja smrtnosti, skraćenja životnog veka i rasta broja hroničnih bolesti, dok zdravstveni troškovi koje plaćaju građani i građanke Zapadnog Balkana postaju ...Pročitajte više »
Zagađenje vazduha jedan je od uzroka povećanja neplodnosti i sve veće stope steriliteta kako žena tako i muškaraca širom Zapadnog Balkana. Ovim su posebno pogođene žene koje žive u zagađenim oblastima, jer zbog lošeg kvaliteta vazduha mogu imati manje zdravih jajnih ćelija, a usled toga i nižu plodnost, dok je vantelesna oplodnja manje uspešna. Dugotrajno ...Pročitajte više »
Pao je prvi sneg ove godine i nastao je energetski kolaps. Više od 100 hiljada ljudi u zemlji nije imalo struju danima, termoelektrana Nikola Tesla (TENT) je bila van funcije, a EPS je bio prinuđen da uvozi struju po veoma nepovoljnim cenama. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić se na sednici Vlade RS u utorak 14. decembra ...Pročitajte više »
Agencija za zaštitu životne sredine je 13. septembra 2021. godine objavila Godišnji Izveštaj o stanju kvaliteta vazduha u Republici Srbiji u 2020. godini koji sadrži prikaz rezultata monitoringa kvaliteta vazduha na nacionalnom i lokalnom nivou. Sastavni deo ovog izveštaja je i ocena kvaliteta vazduha po zonama i aglomeracijama, prema kojoj je u svim aglomeracijama u ...Pročitajte više »
Ministarka zaštite životne sredine je pre nekoliko dana u Boru posetila kompaniju „Serbia Zijin Copper doo“ kako bi se uverila u napredak i dinamiku projekata koje kompanija sprovodi u cilju zaštite životne sredine. Međutim, objekti koje je ona obišla i u čiju izgradnju se uverila nemaju ni građevinsku dozvolu ni saglasnost na studiju o proceni uticaja na životnu sredinu. Građani ...Pročitajte više »
Zagađenje sumpor-dioksidom (SO2) iz termoelektrana u Srbiji je bilo 6,1 puta više od dozvoljenog tokom 2020. i čak se povećalo u odnosu na 2019. godinu, pokazuje novi izveštaj mreže CEE Bankwatch i Centar za istraživanje energetike i čist vazduh (CREA), u saradnji sa Centrom za ekologiju i održivi razvoj (CEKOR) i Regulatornim institutom za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI). Zemlje Zapadnog Balkana od 2018. imaju obavezu ...Pročitajte više »
Regulatorni institut za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI) osuđuje istupe narodnih poslanika i pojedinih medija u kojima su iznete neosnovane optužbe na račun pojedinaca i organizacija da su odgovorni za podmetanje požara na deponiji u Vinči. Iako smo svesni da živimo u državi zarobljenih institucija i da su neodgovorni istupi predstavnika vlasti postali svakodnevna ...Pročitajte više »