Zašto nas struja ubija?

Ne možemo i ne treba da zamišljamo život bez struje. Međutim, ne možemo ni da živimo bez čistog vazduha. U stvari, možemo, ali to je život napadnut hroničnim i teškim bolestima, stalnom brigom za obolele, život nekvalitetan i kraći nego što bi trebalo da bude. 

Da li je u 21. veku neminovno da proizvodnju električne energije prati i zagađenje koje nas ubija? Da li komoditet koji nam pruža struja zaista mora da dođe u paketu s mnogo otrovnih čestica? Možemo li struju smatrati jeftinom ukoliko je plaćamo ljudskim životima?

NE! To je odgovor na sva postavljena pitanja.

Posao države, za koji je plaćamo svakog dana, jeste da zaštiti javno zdravlje i da obezbedi dostupnu energiju za sve građane. I da jedno ne žrtvuje drugom. Lična odgovornost svakog od nas je da isključimo bojler pre tuširanja i da ne guramo prste u utičnicu, a država je odgovorna da nas struja ne ubija sistemski. 

Država raspolaže institucionalnim i finansijskim resursima da nam obezbedi više zelene energije. I ta energija je dostupna, kao i tehnološka rešenja za njenu upotrebu. To mora da bude prioritet države, umesto što ugljem kupuje iluziju socijalnog mira i ulaže u nekvalitetnu budućnost. Ugalj je gorivo prošlosti! Srbija spada među retke evropske zemlje u kojima se o zatvaranju termoelektrana do nedavno uopšte nije razgovaralo. I sada, kada je razgovor o zatvaranju termolektrana neminovnost, ne postoji prostor za razgovor svih zainteresovanih strana. 

Srbija je, sa velikim zakašnjenjem započela izradu nacionalnog integrisanog plana za energiju i klimu, ključnog strateškog dokumenta u ovoj oblasti koji bi trebalo da postavi jasne ciljeve dekarbonizacije, povećanja udela obnovljivih izvora u potrošnji energije i povećanja energetske efikasnosti do 2030 godine. Taj plan bi trebalo da korespondira sa drugim planskim i strateškim dokumentima i da bude rezultat sveobuhvatnog društvenog dijaloga. Međutim, u Nacrtu Prostornog plana Republike Srbije (mart 2021.) predviđa se potencijalna izgradnja novih 3000 MW kapaciteta termoelektrana na ugalj? Ova procena je zasnovana na Energetskoj strategiji koja se upravo menja. Ministarstvo rudarstva i energetike je Ministarstvu građevinarstva, kao nosiocu izrade Prostornog plana jasno predočilo da nije moguće dalje povećanje ukupnih kapaciteta za proizvodnju lignita i električne energije iz lignita. Ovakav stav bi trebalo da potvrde i Vlada i Narodna skupština, kroz usvajanje novog prostornog plana i nove energetske strategije. To bi pokazalo da postoji koordinacija između državnih institucija i da je Srbija nedvosmisleno odlučila da ne gradi nove termoelektrane na ugalj. 

Međutim, šta će biti sa postojećim termoelektrana koje spadaju među najveće zagađivače u Evropi i čiji rad je praćen kršenjem propisa u oblasti zaštite životne sredine?

Čak 70 odsto električne energije koju EPS proizvede dolazi iz termoelektrana koje sagorevaju ugalj. To je najprljavija struja – ona koja najviše ubija. Istraživanja ukazuju da je 570 preuranjenih smrtnih slučajeva u Srbiji posledica zagađenja vazduha nastalog radom termoelektrana, a zabeleži se više od hiljadu slučajeva bronhitisa kod dece i više stotina hroničnog bronhitisa kod odraslih1. Uprkos tome, Srbija planira izgradnju novih termoelektrana.

Termoelektrane Kostolac i Nikola Tesla su tokom 2018. i 2019. godine emitovale više sumpor-dioksida (SO2) nego sve češke, poljske, francuske i bugarske termoelektrane zajedno2. Emisije sumpor – dioksida su bile čak 6 puta veće od propisanih. Umesto da podstiče prelazak na obnovljive izvore energije, država je u periodu od 2015. do 2019. godine dodelila više od 380 miliona evra subvencija za proizvodnju struje iz uglja3. 
U prethodnih deset godina  u svetu su se značajno smanjile cene proizvodnje struje iz velikih solarnih elektrana (85%) i vetra (48%)4. Na svetskom nivou, godišnje je na mrežu priključeno više kapaciteta obnovljivih izvora energije nego svih fosilnih i nuklearnih goriva u proteklih sedam godina – samo tokom 2020. godine dodato je rekordnih 260 GW proizvodnih kapaciteta iz obnovljivih izvora energije5. Procenjeni raspoloživi potencijali energije vetra i sunca u Srbiji duplo su veći od postojećih kapaciteta svih termoelektrana. Procenjeni kapaciteti vetroelektrana u Republici Srbiji su 6,4 GW, solarnih elektrana 2,7 GW, dok su trenutni instalisani kapaciteti svih termoelektrana u Republici Srbiji 4,07 GW6.

Struja nas ne ubija zato što joj je „to u prirodi“.

Ubija nas nemar, neodgovornost i nedostatak hrabrosti onih koji ovom državom upravljaju.

1 HEAL,Chronic coal pollution–EU action on the Western Balkans will improve health and economies across Europe, HEAL, CAN Europe, Sandbag, CEE Bankwatch Network and Europe Beyond Coal, 2019.

2 Informacije preuzete EEA Industrial Reporting Database i Izveštaja o stanju životne sredine u JP ,,Elektroprivreda Srbije”

3 Energy Community, Investments into the past – Analysis of Direct Subsidies to Coal and Lignite Electricity Production for the period 2018–2019 in the Energy Community Contracting Parties, 2020.

4 IRENA, Renewable Power Generation Costs in 2020, International Renewable Energy Agency, 2021

5 IRENA, World Energy Transitions Outlook: 1.5°C Pathway, International Renewable Energy Agency, 2021

6 Odluka o utvrđivanju energetskog bilansa Republike Srbije za 2021. godinu („Sl. glasnik RS„, br. 156/20) i proračuni prikazani u Nacrtu integrisanog nacionalnog energetskog i klimatskog plana za Srbiju iz avgusta 2021. godine.