otvoreno pismoZakon o vodama

OTVORENO PISMO ALEKSANDRU VUČIĆU, PREDSEDNIKU REPUBLIKE SRBIJE

Zbog čega ne treba potpisati neustavne i nezakonite izmene Zakona o vodama

Narodna skupština R Srbije - mapio.net
Izvor: mapio.net

Poštovani gospodine Vučiću, 

U vezi sa neustavnim i nezakonitim Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o vodama („Zakon“), koje je Narodna skupština Republike Srbije usvojila 14. jula ove godine, dan kasnije ste izjavili da ćete iste potpisati, ako su u skladu sa Ustavom Republike Srbije, „svidele Vam se ili ne“, nakon što ih budete pročitali. 

Ne sumnjajući u Vaše pravničko znanje i logiku, skrećemo Vam ipak pažnju na činjenice koje su nama sporne u vezi sa usvojenim izmenama zakona, a koje Vam mogu pomoći u proceni da li ovaj zakon treba potpisati ili ne. 

1. Kršenje procedure koja je prethodila usvajanju Zakona

Kako se navodi u obrazloženju predloga Zakona, rešenja predložena ovim zakonom bitno ne menjaju odredbe važećeg Zakona o vodama, te u postupku pripreme ovog zakona nije postojala obaveza za sprovođenje javne rasprave u skladu sa članom 77. stav 1 Zakona o državnoj upravi.  

Naime, članom 77. stav 1 Zakona o državnoj upravi, propisano je da su organi državne uprave dužni da obezbede uslove za učešće javnosti u toku pripreme nacrta zakona, drugih propisa i akata, u skladu sa ovim zakonom. Takođe, u skladu sa članom 77. stav 3 Zakona o državnoj upravi, prilikom otpočinjanja pripreme nacrta zakona kojim se bitno menja pravni režim u jednoj oblasti ili kojim se uređuju pitanja koja posebno zanimaju javnost, ministarstva i posebne organizacije putem svoje internet stranice i portala e-uprave objavljuju i polazni dokument koji sadrži prikaz problema u određenoj oblasti i njihovih uzroka, ciljeve i očekivane efekte donošenja zakona, kao i osnovna načela za uređivanje društvenih odnosa u toj oblasti, uključujući i prava i obaveze subjekata na koje se zakon odnosi (polazne osnove). Shodno tome, a u skladu sa članom 77. stav 6 Zakona o državnoj upravi, Ministarstva i posebne organizacije dužni su da u pripremi nacrta zakona iz stava 3. istog člana sprovedu javnu raspravu. 

Kako se Zakonom menja način raspolaganja vodnim zemljištem, te kako javno vodno dobro, predstavlja javnu svojinu zajamčenu članom 86. stav 1 Ustava Republike Srbije („Sl. glasnik RS„, br. 98/2006), to svaka izmena u vezi sa sticanjem prava na javnom vodnom dobru, u kojem je inkorporisan visok stepen javnog interesa, predstavlja bitnu izmenu pravnog režima u jednoj oblasti, kao i pitanja koja posebno zanimaju javnost, u skladu sa članom 77. stav 3 Zakona o državnoj upravi. Imajući sve navedeno u vidu, Predlog je nezakonit iz razloga što predložena rešenja bitno menjaju odredbe važećeg Zakona o vodama i predstavljaju pitanja koja posebno zanimaju javnost, te je u postupku pripreme Predloga postojala obaveza za sprovođenje javne rasprave u skladu sa članom 77. stav 1 i 3 Zakona o državnoj upravi.


2. Nezakonitost i neustavnost člana 10b Zakona 

Zakonom o javnoj svojini, kao opštim zakonom kojim se uređuje pravo javne svojine i određena druga imovinska prava Republike Srbije, autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave i koji se primenjuje na sticanje, vršenje, zaštitu i prestanak prava javne svojine, primenjuju se odredbe zakona kojim se uređuje pravo privatne svojine, ako nešto drugo nije određeno ovim ili drugim zakonom. 

U skladu sa članom 4. stav 2 Zakona o javnoj svojini, odredbe posebnih zakona kojima se uređuje režim stvari u javnoj svojini ne mogu biti u suprotnosti sa ovim zakonom. 

Na osnovu člana 34. stav 1 Zakona o javnoj svojini, stvari u javnoj svojini mogu se dati u zakup, polazeći od tržišne visine zakupnine za određenu vrstu stvari, u postupku javnog nadmetanja, odnosno prikupljanjem pismenih ponuda. S tim u vezi, stavom 2 istog člana je propisano da izuzetno od stava 1. ovog člana, stvari u javnoj svojini se mogu dati u zakup neposrednom pogodbom, ako je to u konkretnom slučaju jedino moguće rešenje. 

Shodno tome, Zakon o javnoj svojini izričito propisuje (samo jedan) izuzetak kada se stvari u javnoj svojini mogu dati u zakup neposrednom pogodbom, te se predmetna odredba ima smatrati imperativnom odredbom, koja ne dozvoljava proširivanje izuzetaka odredbama posebnog zakona, kojim se uređuje režim vode, kao javne svojine, a iz razloga što je zakonodavac prilikom donošenja Zakona o javnoj svojini imao u vidu izuzetan značaj i javni interes predmeta javne svojine i ograničenost sticanja prava na istoj, zbog čega je eksplicitno i uveo zabranu kolizije drugih propisa koji se naknadno donose sa Zakonom o javnoj svojini. 

Na ovaj način osporenim delom navedene odredbe Zakona se suspenduje generalno pravilo iz Zakona o javnoj svojini, kojim je izričito propisano na koji način se mogu sticati prava na javnoj svojini, dok se novim izmenama, u suprotnosti sa važećim propisima Republike Srbije, uvodi mogućnost nekonkurentnog i netransparentnog sticanje prava na javnoj svojini i to pravo zakupa putem neposredne pogodbe, i proširuju mogućnosti iz citirane odredbe Zakona o javnoj svojini, kroz uvođenje neposredne pogodbe i u dodatnim slučajevima: i) kada je to propisano posebnim zakonom, ii) direktnim i indirektnim korisnicima budžetskih sredstava, u smislu zakona kojim se uređuje budžetski sistem, kao i iii) radi vađenja rečnih nanosa za potrebe izgradnje objekata od značaja za Republiku Srbiju, izabranom izvođaču radova. 

Ovim su direktno prekršene odredbe Ustava Republike Srbije, odnosno, povređeno je načelo jedinstva pravnog poretka utvrđeno odredbama člana 4. stav 1. i člana 194. stav 1. Ustava koji nalaže međusobnu usklađenost pravnih propisa. 

3. Nezakonitost i neustavnost člana 25. Zakona   

Prema Odluci o postavljanju plutajućih objekata na vodnom zemljištu na teritoriji grada Beograda, zahtev za postavljanje plutajućeg objekta može podneti pravno lice, fizičko lice, preduzetnik ili udruženje, koje je vlasnik plutajućeg objekta ili korisnik po osnovu ugovora o zakupu ili drugog ugovora, a kome je u skladu sa zakonom kojim je uređeno davanje u zakup vodnog zemljišta, dato vodno zemljište u zakup. 

Trenutno važećim Zakonom o vodama, članom 10b propisano je da se vodno zemljište u javnoj svojini može dati u zakup u postupku javnog nadmetanja ili prikupljanja pismenih ponuda putem javnog oglašavanja. 

Faktički, ovim Predlogom se na mala vrata uvodi ozakonjenje nelegalno postavljenih plutajućih objekata, na vodnom zemljištu teritorije grada Beograda. 

S tim u vezi, odredbama Zakona bi se retroaktivno derogirale važeće odredbe Zakona o vodama i konvalidiralo nezakonito postavljanje velikog broja plovnih objekata, čime bi bio prekršen i postojeći pravni poredak Republike Srbije, što je u suprotnosti sa članom 197. Ustava Republike Srbije, kojim je propisana zabrana povratnog dejstva zakona i drugih opštih akata. 

Kako važeći Zakon o vodama, ne propisuje mogućnost davanja u zakup vodnog zemljišta u javnoj svojini, putem neposredne pogodne, to bi ovim Predlogom retroaktivno bile derogirane trenutno važeće odredbe Zakona o vodama, a usled čega bi vlasnici i korisnici postavljenih plutajućih objekata, koji su predmetne objekte postavili u suprotnosti sa važećim Zakonom o vodama bili privilegovana grupa lica u odnosu na istovrsnu grupu vlasnika i korisnika postavljenih plutajućih objekata, koji su predmete objekte postavili u skladu sa važećim Zakonom o vodama. S tim u vezi, predmetna odredba zakona je u suprotnosti sa članom 21. Ustava Republike Srbije, kojom je propisana zabrana diskriminacije. 

Kako su pred Ustavom i zakonom svi jednaki, predmetna odredba Zakona je u direktnoj suprotnosti sa članom 21. Ustava, iz razloga što se bez opravdanog interesa omogućava privilegovanoj grupi lica sticanje prava na javnom vodnom dobru po posebnoj – privilegovanoj proceduri neposredne pogodbe, koja nije propisana trenutno važećim Zakonom o vodama. Ovim rešenjem bi se umesto transparentnog i konkurentnog postupka javnog nadmetanja ili prikupljanja pismenih ponuda putem javnog oglašavanja, propisalo i ozakonilo pravilo prior tempore, potior iure, čime bi se privatni interes postavio iznad javnog interesa, a što je svakako u suprotnosti sa osnovnim načelima demokratskog uređenja društva i vladavine prava, koja su zagarantovana Ustavom Republike Srbije. 

Takođe, ovim putem se uvodi mogućnost neposredne pogodbe u vezi sa davanjem u zakup vodnog zemljišta na teritoriji grada Beograda za već postavljene plutajuće objekte i to do dana stupanja Zakona na snagu. S tim u vezi, plutajući objekti koji su nelegalno postavljeni na vodno zemljište grada Beograda, putem ove odredbe Zakona dobijaju drugu priliku za ozakonjenje i za ispunjavanje „budućih” zakonskih uslova. Takođe, ovakvom odredbom se dovodi do faktičke, a i formalne rezervacije mesta na vodnom zemljištu grada Beograda, za već postavljene plutajuće objekte (splavove), kojom se ograničava sloboda konkurencije, u suprotnosti sa članom 84. stav 2 Ustava Republike Srbije, kojim su zabranjeni akti kojima se, suprotno zakonu, ograničava sloboda konkurencije, stvaranjem ili zloupotrebom monopolskog ili dominantnog položaja. 

Na samom kraju, postavlja se pitanje iz kog razloga se privileguje vodno zemljište na teritoriji grada Beograda, u odnosu na celu teritoriju Republike Srbije, na taj način da se proširuju odredbe u vezi sa sticanjem prava na istim? Naime, predmetnom odredbom se uvodi poseban način sticanja prava na zakup na vodnom zemljištu grada Beograda, što dovodi do dvojakog uređenja sticanja prava na zakup vodnog zemljišta na teritoriji Beograda i ostatka teritorije Republike Srbije, čime su za istu vrstu javnog vodnog dobra propisane različite mogućnosti sticanja prava na zakup.   

4. Rezime 

Iz svega navedenog, potpuno je jasno da su Zakonom prekršene brojne odredbe postojećih propisa Republike Srbije, ali i više članova važećeg Ustava Republike Srbije. 

Član 19. Zakona o Predsedniku Republike predviđa da Predsednik Republike može, uz pismeno obrazloženje, vratiti Narodnoj skupštini izglasani zakon na ponovno odlučivanje ako smatra da zakon nije saglasan sa Ustavom ili da je u suprotnosti s potvrđenim međunarodnim ugovorima ili opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava ili da pri donošenju zakona nije poštovana procedura koja je propisana za donošenje zakona ili da zakon ne uređuje neku oblast na odgovarajući način. 

Imajući u vidu sve gore navedeno, očekujemo da postupite u skladu sa svojim ovlašćenjima koja proizilaze iz citirane odredbe Ustava i Narodnoj skupštini vratite izglasani Zakon, nakon čega se mora otvoriti javna rasprava i uključiti struka i građani Republike Srbije, kako bi se njihovim vodama upravljalo u njihovom najboljem interesu, a ne kroz „neposredne pogodbe“ iza kulisa i u nečijem partikularnom i lukrativnom interesu. 

 

Podelite: