Makiško polje

Najveće vodoizvorište Beograda, Makiško polje, u opasnosti

Nacrt Plana detaljne regulacije dela Makiškog polja

Grupa organizacija civilnog društva i stručnjaci upozoravaju da je budućnost prostora na kojem se nalazi najveće vodoizvorište Beograda, Makiško polje, u opasnosti. Bez prethodne diskusije uz kršenja zakona i propisa, planira se urbanizacija ovog prostora.

Naime, u toku je javni uvid u Nacrt plana detaljne regulacije dela Makiškog polja, sa Izveštajem o strateškoj proceni uticaja Plana na životnu sredinu. Budućnost prostora na kojem se nalazi najveće vodoizvorište iz kojeg se vodom snabdevaju domaćinstva glavnog grada planira se bez prethodne diskusije o razvoju ovog područja koje je od ogromnog značaja.

Smatramo da je ovaj plan u direktnom konfliktu sa potrebama građanki i građana Beograda, posebno u okviru snabdevanja pijaćom vodom, zaštite vodoizvorišta i podzemnih voda. Najavljena je radikalna adaptacija terena izuzetno nepovoljnog za izgradnju, uz prenamenu zemljišta iz poljoprivrednog u građevinsko – komercijalne zone i mešovite gradske centre.

Planom se predviđa izmeštanje postrojenja za prečišćavanje pijaće vode “Bele vode” kapaciteta 600 l/s. Prema uslovima Ministarstva zaštite životne sredine neophodno je ili izmeštanje magacina sa 6 tona hlora u okviru ovog kompleksa ili obustava izrade ovakvog Plana.

Dokument predviđa i potpunu prenamenu postojećeg poljoprivrednog zemljišta u građevinsko, odnosno smanjenje poljoprivrednog zemljišta u javnoj svojini koje sada zauzima 60% površine, odnosno 425,38 hektara na – nulu! Ovakva prenamena poljoprivrednog zemljišta je u direktnoj suprotnosti sa Zakonom o poljoprivrednom zemljištu, niti dokumentacija sadrži potrebnu saglasnost Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.

Da bi se sve ovo ostvarilo potrebne su i drastične dodatne investicije i radovi. Komunalna infrastruktura, novi kolektori i kanalizaciona mreža koja bi morala da opslužuje čitav ovaj kompleks neophodna je i van obuhvata plana. Nužna je i zaštita od podzemnih i površinskih voda koja podrazumeva između ostalog zatrpavanje melioracionih kanala i nasipanje 13,5 miliona kubnih metara peska, što je trošak od 95 miliona evra koji se izdvaja iz javnog budžeta.

Građani i građanke zainteresovani za ovaj plan mogu svoje primedbe poslati poštom do petka, 27.11.2020. godine na adresu Sekretarijata za urbanizam i građevinske poslove, Sekretarijat za urbanističko planiranje, Odeljenje za urbanističke planove, Kraljice Marije 1/IX, 11000 Beograd.

Iako smatramo da je celokupan plan štetan i da mu mora prethodniti široki javni dijalog o budućnosti ovog prostora, pozivamo sve da pošalju svoje primedbe, budući da je za 15. decembar planirana javna rasprava o urbanističkom planu, na kojoj će pravo da učestvuju biti omogućeno samo onima koji su prethodno poslali primedbu.

Centar za kulturnu dekontaminaciju, Centar za politike emancipacije, Ministarstvo prostora, Ne davimo Beograd, Organizacija za političku ekologiju PolEkol, Pravo na vodu, RERI, WWF Adria-Serbia.

Podelite: