Institut Jaroslav Černi

Knjiga privatizacije je crna, a budućnost…?

RERI konferencija Crna knjiga - Medija centar
foto: Medija Centar

“Jednog dana će neko morati da odgovara”, rekao je Jovan Rajić, predsednik UO RERI na današnjoj konferenciji za medije i dodao da će Crna Knjiga biti dokumetnovana baza i polazna osnova državnim organima i institucijama koje budu htele da rade svoj posao”, što je i osnovna svrha dokumenta, uz informisanje javnosti o načinu na koji je sprovedena prodaja najvažnijih stručnih kapaciteta u oblasti voda u Srbiji.

Konkretno, Rajić navodi Vladu Republike Srbije, Agenciju za borbu protiv korupcije, Ministarstvo privrede i Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, kao organe koji su morali da ispune preventivne obaveze, u trenutku kada je postupak privatizacije započet. Prema Rajićevim rečima, Državno tužilaštvo, Državno pravobranilaštvo i, opet, Ministarstvo privrede, u obavezi su da reaguju reaktivno, nakon što je privatizacija skrenula protivzakonitim tokovima. “Uostalom”, podsetio je Rajić, “Savet za borbu protiv korupcije im daje takvu pouku i poziva ih na ovlašćenja u svom Izveštaju o privatizaciji”.

HRONOLOGIJA NEZAKONITOSTI

Hronologija nezakonitosti postupka privatizacije započinje odlukom Vlade Republike Srbije 2020. godine i dosledno je nastavljena u svakoj fazi ovog procesa, kako navodi advokat Ivan Ninić, a dokumentuje Crna Knjiga. Kompanija “Milenijum tim”, sada većinski vlasnik “Černog”, tada je izjavila da nema interes da konkuriše u kupovini Instituta, a posle nekog vremena pojavljuje se kao jedini ponuđač pored firme “Bauwesen” iz Lazarevca.

“Jasna je bila i namera direktora Instituta, javnih funkcionera, da postanu vlasnici kapitala Instituta. Oni su potpisali ugovor sa “Milenijum timom” i tek u finišu roka dostavili svoju ponudu. Ovakvo postupanje do sada nije viđeno i potencijalno je veoma koruptivno”, izložio je Ninić. On navodi da je jedini konkurent “Milenijum tima”, “Bauwesen” uključen u postupak kako bi se stvorila slika kompeticije. Pored niza nedovršenih poslova po Srbiji za koje je dobijala avanse, firma Bauwesen je danas u blokadi sa preko 300 miliona dinara. Sve upućuje da nije postojala ozbiljna namera da se takmiči i da je posredi dogovorena ekonomija, odnosno “burazerski dogovor”.

Osvrćući se na objašnjenje nadležnih da se “Černi” prodaje kako bi se “revitalizovao”, Ninić ističe da je naučni institut poslovao u dobitku, sa godišnjim prihodima od 10 miliona evra, za razliku od mnogih firmi koje posluju sa velikim gubicima, pa ipak ostaju u državnom vlasništvu.

Jovan Rajić je podsetio da Strategija upravljanja vodama na teritoriji Republike Srbije do 2034. godine izričito navodi problematični manjak naučnog kadra u oblasti vodoprivrede i zaštite voda u državnim institucijama, te da prodaja tela sa najstručnijim ljudima iz ove oblasti u regionu, kompaniji koja se ne bavi istom delatnošću, nije opravdana.

Advokati u više navrata naglašavaju da je jedan od najvećih problema postupka privatizacije “Černog” mrak u kojem se ceo postupak odvijao i izražena netransparentnost u svakoj fazi postupka. Do današnjeg dana, zvaničnoj dokumentaciji pristup nema čak ni Savet za borbu protiv korupcije, dakle “niko ne može da izvrši kontrolu i utvrdi formalnu ispravnost ponuda koje su podneli Milenijum tim i Bauwesen”. Ministarstvo privrede ukinulo je praksu objavljivanja dokumenata na svom sajtu, a dostupan je samo Ugovor o privatizaciji Instituta, kroz koji saznajemo cenu prodaje i obavezu zadržavanja delatnosti “od najmanje dve godine”.

KO ĆE I KAKO BRINUTI O VODI U VREMENU KOJE DOLAZI?

Ove činjenice Dragomir Ristanović, urbanista i analitičar javnih politika u RERI-ju, obrazlaže političkim i privatnim investitorskim pritiscima za urgentno sprovođenje velikih infrastrukturnih i građevinskih projekata nasuprot javnom interesu. “Voda je najširi javni interes pa se veliki projekti urbanizacije ruralnih i urbanih područja sa razlogom poveravaju instituciji ovakvog profila, i ona će igrati ključnu ulogu”, naglašava Ristanović.

On dovodi u vezu činjenicu da je Institut dva puta odbio da obezbedi saglasnost na Studiju o proceni uticaja projekta “Novi Sad na vodi”, izazivajući snažan revolt gradskih vlasti. Ipak, smena direktora javnog vodoprivrednog preduzeća Vode Vojvodine okončava se tako što Institut “Černi” dobija posao izrade nove Studije za potrebe GUP-a Novi Sad na vodi (uz nezakonito izmeštanje protivpoplavnog nasipa), da bi samo 10 dana kasnije bila doneta i odluka o njegovoj privatizaciji.

Studija o podzemnim i površinskim vodama beogradskog vodoizvorišta Makiš, izgradnja novog vodoizvorišta na Velikom ratnom ostrvu, najavljeni projekat kanalizacione infrastrukture i prečišćavanja otpadnih voda “Čista Srbija” sa procenjenim investicijama od 4 milijarde evra, ali prevaziđenim tehnologijama, predstavljaju po Ristanoviću velike izazove koje javnost treba pažljivo da posmatra.

“Organizacije civilnog društva ne mogu da urade sav posao, mi možemo samo da sugerišemo državnim institucijama šta treba da se uradi, kao što je uostalom i Savet za borbu protiv korupcije, savetodavno telo u Vladi RS, uradio. Danas niko ne odgovara za svoje postupke, ali jednog dana će morati”, zaključio je Rajić.

Podelite: