Ujedinjeni BalkanZapadni Balkan

AEROZAGAĐENJE I COVID‐19

Stanovništvo izloženo zagađenom vazduhu ima manju otpornost na COVID‐19, a aerozagađenje može dovesti i do pogoršanja simptoma koronavirusa, pokazuju istraživanja sprovedena od početka pandemije.

Zapadni Balkan godinama je jedan od regiona sa najlošijim kvalitetom vazduha u Evropi. Gradovi ovog regiona često zauzimaju i prva mesta na listama najzagađenijih u svetu. Kada se lošem kvalitetu vazduha priključi i globalna pandemija COVID‐19 koja je apsolutno obeležila protekle dve godine i još traje – rezultat je dodatno povećan broj respiratornih oboljenja i veća smrtnost.

Još od samog početka globalne pandemije pojavljuju se istraživanja i studije koji povezuju povećan broj obolelih i smrtnih slučajeva usled COVID‐19 u regionima u kojima je vazduh zagađeniji. Ipak, da bi se jasno utvrdilo da zagađenje vazduha doprinosi riziku od smrti od COVID‐19, potrebne su dugoročne epidemiološke studije koje bi uzele u obzir mnoge faktore, a takvi naučni radovi su i dalje u izradi.

Do sada su ispitivanja iz Kine, Engleske, SAD, Nemačke, Holandije i Italije pokazala da pojačano aerozagađenje može da utiče na povećanje broja obolelih, ali i na povećanu smrtnost od COVID‐191.

Ispitivanje u Nemačkoj pokazalo je da rast koncentracije PM10 čestica povećava smrtnost obolelih od COVID‐19 koji imaju preko 80 godina, i to za 30 odsto kod muškaraca i 35 odsto kod žena2.

Kada se ovi podaci uporede, dolazi se do zaključka da aerozagađenje povećava smrtnost od COVID‐19 u svetu za 15 odsto, a u Evropi za 19 odsto3.

Glavni činilac aerozagađenja su praškaste materije (PM), a porast njihove koncentracije od jednog mikrograma po kubnom metru povećava smrtnost od COVID‐19 za 11 odsto4. Tokom pandemije, 78 odsto zaraženih bilo je iz pet regiona sa najvećom stopom zagađenja vazduha.

Zagađenje vazduha je najvažniji faktor koji utiče na težinu bolesti i smrtnost od COVID‐19. Broj hospitalizacija raste za skoro 100 odsto u slučaju da je koncentracija PM 2,5 povećana za 20 odsto.

Praškaste materije dolaze do najsitnijih delova plućnog tkiva i izazivaju oštećenja krvnih sudova. Visoka stopa zagađenosti vazduha dovodi do lakšeg širenja COVID‐19u plućima, izazivajući teža zapaljenja i stvaranje sitnih trombova.

Nažalost, za region Zapadnog Balkana još uvek ne postoje relevantne studije i istraživanja, što nas sprečava da ponudimo konkretne podatke. Velika je verovatnoća da se ovi podaci ne bi razlikovali u slučaju ovog regiona, čak postoji pretpostavka da bi bili lošiji. I bez uticaja pandemije COVID‐19, zagađen vazduh u regionu na godišnjem nivou izazove više od 30 000 slučajeva prerane smrti.

Kako do bolje epidemiološke situacije i čistijeg vazduha na Zapadnom Balkanu?

Svakodnevno raste broj naučnih studija o vezi zagađenja vazduha i COVID‐19. Da bi se ispravno reagovalo, potrebno je da odluka bude bazirana na valjanim informacijama. Zato je neophodna izrada barem jedne, a po mogućstvu i više studija koje bi analizirale vezu između aerozagađenja i COVID‐‐19 u regionu Zapadnog Balkana. Ovakva ispitivanja moraju biti precizno planirana i izvedena, da bi se mogli doneti adekvatni zaključci i predlozi mera.

Pri predlaganju mera neophodno je uzeti u obzir i stanje zdravstvenih sistema zemalja Zapadnog Balkana. Tokom pandemije su se širom regiona pokazale posledice manjka bolničkih kreveta, imigracije lekara i medicinskog osoblja, nedostatka respiratora i druge opreme, kao i sveopšteg neulaganja. U trenutku u kom su pogođene i pandemijom COVID‐19, pritisak na ove krhe zdravstvene sisteme često prelazi maksimum. Samim tim, neophodan je veći stepen učešća predstavnika sektora zdravstva u procesima donošenja odluka, kako bi se osigurala pravovremena integracija zdravstvenih mera u politike usmerene ka zaštiti životne sredine.

Vlade zemalja Zapadnog Balkana moraju da reaguju i povećaju efikasnost u sprovođenju zakona i odluka u oblasti zaštite životne sredine radi ostvarivanja veće zdravstvene i ekonomske koristi za sve građane. Samo termoelektrane na ugalj na Zapadnom Balkanu odgovorne su za ekonomsku štetu na ime zdravstvenih troškova koji se na godišnjem nivou procenjuju na 1,9‐3,6 milijardi evra, a koju snose građani Zapadnog Balkana.

COVID‐19 će u jednom trenutku biti prošlost, ali zagađenje vazduha ne sme da ostane stara „normalnost”. Pravovremena reakcija podrazumeva integraciju mera za unapređenje kvaliteta vazduha u javne politike i planove oporavka od pandemije COVID‐19 u skladu s obavezama iz Zelene agende za Zapadni Balkan, koje su sve države prihvatile.

Moramo razvijati regionalne multisektorske politike koje će obuhvatati i unapređenje životne sredine i unapređenje javnog zdravstva, jer ovakvi problemi zahtevaju zajedničko, regionalno rešenje.


1 Isphording, Ingo E. and Pestel, Nico, Pandemic Meets Pollution: Poor Air Quality Increases Deaths by COVID-19 (2020). CESifo Working Paper No. 8495, Dostupno na: SSRN: https://ssrn.com/abstract=3680352

2 Pozzer A,Dominici F,Haines A,Witt C,Munzel T.Lelieveld J, Regional and global contributions of air pollution to risk of death from COVID-19, Cardiovascular Research(2020),116:2247-2253, Dostupno na:
https://academic.oup.com/cardiovascres/article/116/14/2247/5940460

3 Bhandary N., Air pollution a co-factor in COVID-19 mortality

4 X Wu, R C Nethery, M B Sabath, D Braun, F Dominici, Air pollution and COVID-19 mortality in the United States: Strengths and limitations of an ecological regression analysis, Sci Adv.2020:6,4,novembar 2020. Dostupno na: https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/33148655/

Podelite: